Jedno od osnovnih načela priređivanja igara na sreću jeste društvena odgovornost – priređivanje mora biti usmereno ka zaštiti maloletnika i prevenciji zavisnosti. U tom cilju, važeći Zakon o igrama na sreću propisuje stroga pravila za lokacije kladionica i automat klubova, naročito u pogledu udaljenosti od osnovnih i srednjih škola. Svaki priređivač u Republici Srbiji dužan je da se pridržava ovih pravila.
Povodom pojave portala koji prikazuju moguće nepravilnosti u pogledu udaljenosti objekata, Udruženje priređivača igara na sreću SPIS smatra da je potrebno bliže informisati javnost o načinu na koji se udaljenost utvrđuje i dokazuje, kao i o značaju provere podataka na kojima se takve procene zasnivaju.
Zakon precizno uređuje na koji način se udaljenost utvrđuje i dokazuje, a to je nalaz i mišljenje stručnog licenciranog lica saobraćajne struke o najkraćem bezbednom pešačkom putu između ulaza u prostor u kojem se priređuju igre na sreću i najbliže ivice zgrade obrazovne ustanove (200 metara), odnosno udaljenost između dva ulaza u prostorije u kojima se priređuju igre na sreću (100 metara). Nalaz i mišljenje stručnog lica, zajedno sa uverenjem Republičkog geodetskog zavoda, predstavljaju dokaz u pogledu udaljenosti i oni su jedini dokaz koji se mogu smatrati merodavnim i relevantnim u zakonom uređenom postupku pred Upravom za igre na sreću, koja izdaje odobrenja za svaku pojedinačnu kladionicu i automat klub, i to isključivo ukoliko su ispunjeni svi zakonski uslovi.
Postojanje odobrenja ne isključuje naknadnu kontrolu, ali je dokumentacija na osnovu koje je ono izdato važna za proveru svake konkretne sumnje. Procene dobijene drugim metodama ili digitalnim alatima mogu biti povod za proveru, ali ne mogu zameniti zakonom propisane dokaze niti same po sebi potvrditi da je učinjen prekršaj.
Dodatno smatramo značajnim da javnost bude upoznata sa zakonskim izuzetkom u pogledu međusobne udaljenosti objekata. Član 138. stav 3. Zakona o igrama na sreću predviđa da se ograničenje međusobne udaljenosti od 100 metara ne primenjuje na lokacije za koje je priređivač imao odobrenje pre početka primene Zakona iz 2020. godine. Zato se trenutni raspored kladionica i automat klubova mora posmatrati i kroz istoriju odobrenja i primenljive zakonske odredbe. Ovaj izuzetak ne odnosi se na udaljenost od škola.
Zaštita maloletnika ne završava se na propisanoj udaljenosti objekata, već zahteva kontinuiran rad na prevenciji i edukaciji. SPIS i njegove članice zaštiti maloletnika doprinose i projektom „I jedan je mnogo“, koji kroz radionice i javnu kampanju razvija svest mladih o rizicima zavisnosti i podstiče zdrave izbore.
Udruženje priređivača igara na sreću SPIS sa svojim članicama smatra da je pomoć građana i celokupne javnosti značajna u pogledu ukazivanja na sve nepravilnosti ili potencijalne nezakonitosti. Uprava za igre na sreću vrši nadzor nad radom svih priređivača, i to ne samo na osnovu prijava građana već i u okviru svojih redovnih aktivnosti. Istovremeno, paušalne ili ponovljene prijave mogu opteretiti Upravu i usporiti proveru osnovanih sumnji. Zato je važno da prijave sadrže konkretne, proverljive činjenice, a zaključci budu zasnovani na celovitoj primeni zakona i nalazima nadležnih organa.
Udruženje priređivača igara na sreću SPIS, osnovano prošle godine, za kratko vreme javnosti je nametnulo više važnih društvenih tema: bezbednost na internetu, bolesti zavisnosti, uključujući i klađenje, digitalno nasilje, zaštitu privatnosti…
o Marković: Smatramo da industrija igara na sreću ima obavezu da aktivno doprinosi zajednici, tako je rođen projekat edukacije koji sprovodimo
o Prim. dr Diana Raketić: Samo učestvovanje u igrama na sreću nije isto što i zavisnost, a problem nastaje kada osoba izgubi kontrolu nad igranjem
o Rakočević: Duboko verujem da svaki uspešan sportista mora da ima svest o društvenoj odgovornosti, posebno prema mladima
Kao izraz opredeljenja da je rad sa mladima uz edukaciju najbolji put za podizanje svesti o ovim izazovima savremenog doba, početkom godine pokrenut je projekat „I jedan je mnogo“. O ovom projektu, njegovim ciljevima i društevnoj misiji govore direktorka Udruženja SPIS Nevena Marković, direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, prim. dr Diana Raketić i ambasador projekta, proslavljeni košarkaš Igor Rakočević.
о Kako ste prepoznali potrebu za osnivanjem Udruženja i kako SPIS ostvaruje svoju misiju?
Nevena Marković, Udruženje SPIS:
Potreba za osnivanjem SPIS-a proistekla je iz želje da se glas lidera na tržištu industrije igara na sreću objedini i da dobijemo organizaciju koja će biti relevantan i odgovoran partner državi, institucijama i zajednici. Industrija se suočava sa brojnim izazovima, od promena regulatornog okvira i digitalne transformacije tržišta do potrebe za još snažnijom zaštitom igrača, posebno osetljivih društvenih grupa. Zato smo smatrali da je važno da postoji udruženje koje će sistemski raditi na unapređenju standarda i doprinositi razvoju zakonitog, transparentnog i odgovornog tržišta.
Našu misiju ostvarujemo kroz nekoliko pravaca. Jedan je saradnja sa državom i institucijama na unapređenju regulatornog okvira i zaštite igrača. Važan nam je razvoj visokih profesionalnih i samoregulatornih standarda, uključujući zaštitu maloletnika i privatnosti. Treći, možda i ključni zadatak jeste društvena odgovornost. Smatramo da industrija ima obavezu da aktivno doprinosi zajednici, zbog čega je jedan od prvih velikih projekata SPIS-a upravo „I jedan je mnogo“, usmeren na prevenciju bolesti zavisnosti i bezbednost mladih u digitalnomokruženju.
о Koje su razmere ovih vidova zavisnosti? Da li govorimo o dubokom društvenom problemu?
Prim. dr Diana Raketić:
Razmere problema nije jednostavno precizno izraziti brojkama, pre svega zato što se značajan broj osoba koje razviju problem nikada ne obrati za stručnu pomoć ili to učini tek kada su posledice već ozbiljne. Zbog toga broj pacijenata evidentiranih u zdravstvenom sistemu predstavlja samo deo stvarne slike. Ipak, sasvim je jasno da je reč o ozbiljnom i raširenom zdravstvenom i društvenom problemu. Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti još od 2010. godine ima poseban program za nehemijske, odnosno bihejvioralne zavisnosti, u okviru kojeg se najveći broj pacijenata javlja upravo zbog problematičnog kockanja.
Da ovo nije marginalan problem potvrđuju i međunarodni podaci. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da poremećaj kockanja pogađa oko 1,2 odsto odrasle svetske populacije, pri čemu posledice ne trpi samo osoba koja se kocka već često i njena porodica i neposredno okruženje. Zato je važno reagovati pre nego što problem dostigne fazu razvijene zavisnosti, posebno kod mladih, kroz edukaciju, rano prepoznavanje rizičnih obrazaca ponašanja i pravovremeno traženje stručne pomoći.
о Koje rezultate je SPIS postigao u dosadašnjem periodu?
Nevena Marković SPIS:
Kada govorimo o projektu „I jedan je mnogo“, rezultati prvih šest meseci pokazuju da smo uspeli da od početne ideje napravimo program koji direktno dolazi do mladih. Realizovali smo 27 edukativnih radionica u 20 sportskih klubova i kampova, kroz koje je prošlo 660 mladih sportista. Edukacijom su bili obuhvaćeni mladi fudbaleri, košarkaši, odbojkaši i vaterpolisti, a radionicama je prisustvovalo i 36 trenera, kao i drugi predstavnici klubova koji svakodnevno rade sa mladima.
Posebno nam je važno što program mladima pruža konkretna znanja koja mogu da primene u svakodnevnom životu. Sa Katarinom Jonev, ekspertom za bezbednost dece na internetu, razgovaraju o odgovornom korišćenju interneta, digitalnom nasilju, zaštiti privatnosti, uticaju influensera i rizičnim sadržajima na društvenim mrežama, dok stručnjaci Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti obrađuju teme zavisnosti od igara na sreću, video-igara, alkohola i psihoaktivnih supstanci, kao i rade na prepoznavanju ranih znakova problema i mogućnosti reagovanja.
о Gde je granica između „bezopasnog“ kockanja, klađenja ili konzumiranja sadržaja iz digitalnog sveta i zavisnosti?
Prim. dr Diana Raketić:
Važno je naglasiti da samo učestvovanje u igrama na sreću nije isto što i zavisnost. Granica se prelazi kada osoba počne da gubi kontrolu nad učestalošću, vremenom ili novcem koji ulaže u igranje, kada kockanje dobije prednost nad porodicom, školom, poslom i drugim interesovanjima i kada se nastavlja uprkos jasnim štetnim posledicama. Tada problem više nije samo individualan: mogu se javiti ozbiljni finansijski problemi, narušeni porodični i partnerski odnosi, teškoće na poslu ili u školi, kao i anksioznost, depresivnost i drugi psihički poremećaji.
о Kakve su reakcije mladih sportista koji su prošli edukaciju u okviru kampanje „I jedan je mnogo“?
Nevena Marković SPIS:
Reakcije su zaista ohrabrujuće. Ono što smo primetili tokom radionica jeste visok nivo zainteresovanosti i informisanosti mladih, ali, možda još važnije, njihova spremnost da aktivno učestvuju, postavljaju pitanja i otvoreno razgovaraju o temama koje su deo njihove svakodnevice.
Pokazalo se i koliko je važan način na koji im se obraćamo. Ne želimo da mladima držimo pridike niti da ih plašimo, već da kroz konkretne primere, razgovor i iskustva ljudi kojima mogu da veruju pokažemo kakve posledice pojedini izbori mogu imati. U tome veliku ulogu ima i ambasador projekta Igor Rakočević, koji sa njima deli lična iskustva iz sporta i života.
o Koliko je važno postojanje svesti da je potrebna šira društvena akcija, koja jedino može da locira opasnosti kojima su najviše mladi izloženi?
Igor Rakočević:
To je veoma važno. Glavni motiv što sam se uključio u projekat „I jedan je mnogo“ je lično verovanje da svaki uspešan sportista, kao i javne ličnosti bez izuzetka, moraju da imaju svest o društvenoj odgovornosti, a posebno prema mladima. Kod sebe sam prepoznao potencijal da pomognem novim generacijama koje potencijalno mogu da se sretnu sa nekom vrstom zavisnosti. Nešto slično, samo u daleko blažoj formi, doživeo sam lično, kada su pitanju gejming i digitalno nasilje, kao istinski izazov vremena u kome živimo. Drago mi je što sam kao ambasador ovog projekta dobio priliku da svoja iskustva podelim sa drugima i tako im pomognem.
o Koliko ovi, lični primeri i svedočanstva iz prve ruke, mogu da doprinesu podizanju svesti kod mladih o opasnostima koje im prete?
Igor Rakočević:
Veoma su dragoceni. Često pričam da sam i sam u mladosti imao period u kome sam izgubio meru u igranju jedne popularne onlajn video-igre. Dešavalo se da za računarom provedem i po sedam ili osam sati dnevno i u početku to nisam doživljavao kao ozbiljan problem. Međutim, pošto sam tada bio profesionalni sportista, vrlo brzo sam počeo sam da primećujem da mi to utiče na telo, kondiciju i kvalitet treninga, a samim tim i na karijeru. To je za mene bio jasan signal da nešto moram da promenim. Prekinuo sam sa tom navikom i tek tada sam zapravo shvatio koliko lako nešto što počne kao zabava može da preuzme previše vremena i prostora u životu. To iskustvo mi je ostalo veoma važno, jer danas mnogo bolje razumem koliko je teško nekome ko se nađe u sličnom problemu. Mislim da je ključno prepoznati trenutak kada neka aktivnost počne da utiče na zdravlje, obaveze, odnose sa ljudima ili stvari koje su nam zaista važne.
о Kakvi su planovi za budućnost?
Nevena Marković:
Ono što smo do sada uradili tek je početak. Naš cilj je da nastavimo da širimo projekat „I jedan je mnogo“ na nove klubove i gradove širom Srbije i da tokom prve godine realizujemo planirana 52 edukativna časa za oko 1.500 mladih sportista. Želimo da radionice dugoročno postanu stalan deo vannastavnih aktivnosti u srednjim školama i sportskim kolektivima. Nastavićemo da produbljujemo saradnju sa Specijalnom bolnicom za bolesti zavisnosti i Katarinom Jonev, uz širu promotivnu kampanju kako bi poruke o prevenciji bolesti zavisnosti i bezbednom ponašanju na internetu doprle do što većeg broja mladih i njihovih porodica.
Istovremeno, želimo da SPIS nastavi da se razvija kao odgovoran i relevantan sagovornik države, stručne javnosti i društva. Nastavićemo da prepoznajemo mogućnosti za unapređenje tržišta, upozoravamo na rizike i edukujemo. Suzbijanje crnog tržišta igara na sreću u opštem je interesu i u tom segmentu svakako ćemo dati svoj doprinos. Takođe, među prioritetima nam je dalje unapređenje standarda odgovornog priređivanja igara na sreću, kao i zaštita korisnika i maloletnika, prevencija zavisnosti i etičko oglašavanje. Nastojimo da odgovorno poslovanje i prevencija ne budu pojedinačne aktivnosti, već sastavni deo industrije.
Tokom prvih šest meseci projekta „I jedan je mnogo“ realizovano je ukupno 27 edukativnih radionica u 20 sportskih klubova i kampova, a edukovano je 660 mladih sportista. Program se bavi bezbednošću dece na internetu i prevencijom bolesti zavisnosti, a sprovodi ga Udruženje priređivača igara na sreću SPIS, u saradnji sa Specijalnom bolnicom za bolesti zavisnosti i Katarinom Jonev, stručnjakinjom za bezbednost dece na internetu. U prvoj godini projekta predviđeno je održavanje ukupno 52 predavanja, a edukaciju bi trebalo da prođe oko 1.500 mladih sportista.
Dosadašnjim radionicama su obuhvaćeni fudbaleri, košarkaši, odbojkaši i vaterpolisti, uzrasta od 12 do 18 godina. Svaka radionica traje 60 minuta i sastoji se iz dva tematska bloka. Prvi vodi Katarina Jonev i posvećen je bezbednom i odgovornom korišćenju digitalnih tehnologija, reagovanju na negativne komentare, rizičnim izazovima na društvenim mrežama, uticaju influensera, digitalnom nasilju i zaštiti privatnosti. Drugi blok vode stručni saradnici Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, kroz razgovor o zavisnosti od igara na sreću, video-igara, alkohola i psihoaktivnih supstanci, prepoznavanju ranih znakova zavisnosti i značaju zdravih životnih navika.
„Radionice su potvrdile da mladi danas svakodnevno prate digitalne sadržaje u kojima se rizično ponašanje prikazuje kao poželjno. Prevencija i edukacija mladih neophodne su, imajući u vidu globalne online trendove i rizična ponašanja koja ih okružuju. Značaj ovakvog pristupa potvrđuju i dosadašnje radionice realizovane u okviru projekta. Posebno nas ohrabruje visok nivo informisanosti i zainteresovanosti mladih, kao i njihovo aktivno učešće“, kaže Nevena Marković, direktorka Udruženja priređivača igara na sreću SPIS.
Na većini radionica učestvovao je i ambasador projekta, proslavljeni košarkaš Igor Rakočević, koji je kroz lična iskustva mladima govorio o značaju sporta, discipline i odgovornih životnih izbora. Pored njega, radionicama su prisustvovali i vaterpolo reprezentativac Vasilije Martinović, kao i bivši odbojkaški reprezentativci Srećko Lisinac i Nemanja Petrić.
„Kada uđem u salu punu dece koja treniraju, znam tačno kroz šta prolaze i znam koliko im u tim godinama znači da im neko ne drži pridiku. Potpuno je drugačije kada im iskreno ispričam svoja iskustva i izazove sa kojima sam se kao mladi sportista suočavao, jer to gradi poverenje. Najbolji osećaj mi je kada posle radionice ostanu da nešto pitaju, to znači da su slušali. Ime projekta nije slučajno odabrano. Ako i jedno dete zbog ovoga donese bolju odluku znači da smo uradili nešto dobro“, poručio je Igor Rakočević.
Pored dece i mladih, radionicama je prisustvovalo i 36 trenera, kao i generalni direktori klubova, sekretari i PR menadžeri, čime je edukacija dosegla i odrasle koji sa mladim sportistima svakodnevno rade. Realizacija radionica nastavlja se i u jesenjem periodu, uz plan daljeg širenja programa na nove klubove i gradove u Srbiji, kao i uz pripremu šire promotivne kampanje projekta „I jedan je mnogo“.
Kontakt telefon za pomoć i podršku u slučajevima kada su mladima ili njihovim porodicama potrebne stručne informacije i savet:
Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti: 011 3671-429
Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu: 19833
Zakonito i odgovorno
Udruženje priređivača igara na sreću SPIS osnovale su kompanije Mozzart Bet i MaxBet, dok je Balkan Bet pridruženi član. Cilj udruženja je da aktivno doprinosi razvoju zakonitog, odgovornog i transparentnog priređivanja igara na sreću u Republici Srbiji, prevenciji štetnih oblika ponašanja kod osetljivih društvenih grupa i primeni najviših standarda društveno odgovornog poslovanja, uključujući etičko oglašavanje, sprečavanje prevara, zaštitu privatnosti igrača i nultu toleranciju na zavisnosti od igara na sreću.
Udruženje priređivača igara na sreću SPIS učestvovalo je na NextGen Betting Forumu 26, koji se 5. juna 2026. održao u The St. Regis Belgrade. Forum, koji se po drugi put organizuje u Srbiji, na jednom mestu je okupio priređivače, institucije, pravne stručnjake i ekonomiste radi otvorenog razgovora o razvoju industrije i regulatornom okviru. Direktorka SPIS-a Nevena Marković bila je jedna od govornica na panelu posvećenom prevenciji zavisnosti i odgovornom klađenju, zajedno sa dr Ksenijom Roganović iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti i proslavljenim košarkašem Igorom Rakočevićem.
Jedan od konkretnih rezultata saradnje SPIS-a i Uprave za igre na sreću Republike Srbije u oblasti odgovornog klađenja koji je Nevena Marković predstavila jeste dokument „Smernice za zaštitu korisnika od nelegalnog klađenja na internetu“. Nastao je iz razumevanja da efikasna borba protiv nelegalnih priređivača zahteva koordinisano delovanje i jasno obaveštene igrače. U njemu svaki korisnik može da nađe praktičan vodič za prepoznavanje, izbegavanje i prijavljivanje nelegalnih onlajn ponuda nadležnim organima. Upravo zato ima ključnu ulogu u ovoj domenu.
Direktorka SPIS-a naglasila je da je razlika između legalnog i nelegalnog priređivača ključna za razumevanje problema:
„Legalni priređivač je licenciran, proverava godište, plaća poreze, primenjuje mere zaštite igrača i podleže kontroli države. Nelegalni operater ne radi ništa od toga. On ne proverava da li ste maloletni, ne isplaćuje uvek dobitke, ne plaća državi i ne odgovara nikome. Tu je šteta po igrača i po zajednicu daleko najveća“.
Legalna industrija, podsetila je, pored zakonskog okvira nudi i konkretne mehanizme zaštite: samoisključenje, samopostavljanje limita uplate, obavezna upozorenja sa zabranom učešća maloletnika i kontaktima za stručnu pomoć, istaknuta i unutar i na spoljnoj strani svakog objekta. Priređivači su u obavezi da podatke o samoisključenim igračima dostavljaju Upravi za igre na sreću, koja vodi registar samoisključenih igrača, i razmenjuju ih sa priređivačima, čime je samoisključenom igraču onemogućeno da se kladi kod bilo kog legalnog operatera.
Razgovor na panelu dotakao se i pitanja koje uvek izaziva diskusiju: gde prestaje odgovornost sistema, a počinje lična odgovornost igrača.
„Kod punoletne osobe, lična odgovornost je stvarna. Odrastao čovek koji svesno odluči da igra donosi svoju odluku i tu sistem ne može i ne treba da odlučuje umesto njega. Ali ono što sistem mora da uradi jeste da toj osobi pruži sve alate da odgovornost zaista i može da preuzme“, rekla je Nevena Marković, dodavši da kod maloletnika nema podele odgovornosti, već da je ona u potpunosti na sistemu.
Na pitanje moderatorke šta bi sistem mogao da dodatno učini da zaštiti igrače, ona je napomenula da je već napravljeno dosta mehanizama za zaštitu, da zakonodavac priprema nove mere i da svi priređivači sprovode obaveze koje dobijaju, ali da edukacija i informisanje šire javnosti ostaju ključni preduslov da sistem funkcioniše onako kako je zamišljen.
Iskustvo s terena to potvrđuje: deo starije grupe učesnika na radionicama projekta „I jedan je mnogo“, ona bliža punoletstvu, imala je kontakt sa igrama na sreću, a priređivači su svesni lukavih načina na koji se to dešava. Sistemi verifikacije postoje upravo zbog toga, ali granicu u glavi jednog tinejdžera gradi razgovor, a ne zakon. Upravo tu leži i smisao SPIS-ove poruke sa beogradskih bilborda: „Budi drug – vodi ga na teren“.
Radionice počinju od podizanju svesti o rizicima na internetu, a u drugom delu dolaze do prevencije zavisnosti i pitanja zašto su igre na sreću namenjene samo odraslima. Uz edukatore, u te razgovore uključuje se i ambasador projekta Igor Rakočević, čije prisustvo, kako je Nevena Marković naglasila, kod mladih ostavlja poseban trag.
„Igor je prisutan na radionicama, kao i treneri te dece. Oni su njihovi idoli, ta deca treniraju te sportove. Njihov primer i uticaj je jako značajan zato što daju dodatnu snagu našim porukama o bezbednosti dece na internetu i prevenciji zavisnosti“, zaključila je Nevena Marković.
Udruženje priređivača igara na sreću SPIS učestvovalo je na stručnom skupu „Stare i nove zavisnosti – od izazova do rešenja“ u Sava Centru, koji organizuje Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti. Direktorka SPIS-a Nevena Marković predstavila je prve rezultate projekta „I jedan je mnogo“ – edukativnog programa prevencije bolesti zavisnosti i rizika na internetu za mlade srednjoškolskog uzrasta.
Tokom februara, marta, aprila i maja, radionice su održane u petnaestak sportskih klubova u Beogradu, među kojima su FK Partizan, FK Crvena zvezda, OFK Beograd, FK Voždovac, OK Vojvodina i drugi. Kroz program je prošlo 332 mladih sportista uzrasta od 14 do 18 godina, kao i 22 trenera, predstavnici klubova i sportisti poput vaterpoliste Vasilija Martinovića.
„Mi nismo došli da držimo predavanja lekarima koji svakodnevno leče zavisnost. Naša uloga je da otvorimo vrata, obezbedimo sredstva i dovedemo decu i struku u isti prostor, na vreme, pre nego što problem nastane“, istakla je Nevena Marković.
Ona je naglasila da zabrinjava to što veliki broj maloletnika već ima iskustvo sa klađenjem, poznaje načine da zaobiđe zakonske zabrane i tu pojavu doživljava kao normalnu.
„Za nas je to poziv na još ozbiljniji preventivni rad“, poručila je direktorka Udruženja SPIS.
Projekat „I jedan je mnogo“ SPIS sprovodi u saradnji sa Specijalnom bolnicom za bolesti zavisnosti i Katarinom Jonev, stručnjakom za bezbednost dece na internetu. Ambasador je proslavljeni košarkaš Igor Rakočević, koji se okupljenima obratio putem videa. On je preneo svoje utiske sa predavanja, zaključivši da je pozitivno iznenađen reakcijama tinejdžera.
„Ako i jednoj mladoj osobi pomognemo, onda smo uradili veliku stvar“, poručio je Rakočević.
Udruženje priređivača igara na sreću SPIS učestvuje u petak, 29. maja, na Nacionalnom simpozijumu sa međunarodnim učešćem pod nazivom „Stare i nove zavisnosti – od izazova do rešenja“, koji organizuje Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti. Simpozijum se održava u Sava centru u Beogradu, a direktorka Udruženja Nevena Marković govoriće o projektu „I jedan je mnogo“ i rezultatima ostvarenim u prvim mesecima implementacije.
Projekat „I jedan je mnogo“ program je edukacije mladih koji SPIS sprovodi u saradnji sa Specijalnom bolnicom za bolesti zavisnosti i stručnjakom za bezbednost dece na internetu Katarinom Jonev. Radionice su namenjene tinejdžerima u sportskim klubovima i pokrivaju dve ključne oblasti – bezbednost na internetu i prevenciju bolesti zavisnosti. U njima učestvuje i ambasador Udruženja, košarkaška legenda Igor Rakočević.
Za prva četiri meseca, od februara do maja 2026. godine, radionice su održane u više od 15 beogradskih sportskih klubova, uključujući FK Partizan, FK Crvena zvezda, OK Vojvodina i VK Novi Beograd. Do sada je u programu učestvovalo 332 mladih sportista uzrasta od 14 do 18 godina, a radionicama su prisustvovala i 22 trenera i predstavnici uprava klubova. U prvoj fazi projekta planirana su 52 interaktivna edukativna časa za oko 1.500 mladih sportista.
Dosadašnji rezultati potvrđuju i veliku potrebu za ovakvim vidom edukacije, jer rizična ponašanja u digitalnom okruženju među mladima često su normalizovana, a direktna i neosuđujuća komunikacija uz prisustvo sportskih autoriteta pokazuje se kao najefikasniji pristup. Zajednički zaključak svih predavača jeste da projekat otvara teme o kojima mladi retko razgovaraju otvoreno i da sport može biti važan zaštitni faktor.
Pozivamo sve zainteresovane da prisustvuju simpozijumu i da se upoznaju sa radom koji SPIS čini u oblasti prevencije i zaštite mladih.
Udruženje priređivača igara na sreću SPIS učestvuje na 18. međunarodnom sajmu Belgrade Future Gaming, koji se održava 26. i 27. maja 2026. godine na Beogradskom sajmu (Hala 4). Reč je o najznačajnijoj regionalnoj manifestaciji u industriji igara na sreću, koja već godinama okuplja vodeće svetske i regionalne kompanije, operatere, regulatorna tela i stručnjake iz jugoistočne Evrope i šire.
Na SPIS štandu posetioci će imati priliku da se upoznaju sa informativno-edukativnom brošurom „Nelegalne igre na sreću na internetu – Prepoznati, Izbeći, Prijaviti“, nastalom u saradnji sa Upravom za igre na sreću Ministarstva finansija Republike Srbije. Brošura pruža praktična uputstva za prepoznavanje nelegalnih onlajn operatera, zaštitu od marketinških zamki neovlašćenih priređivača i informacije o načinu prijavljivanja sumnjivih platformi. Uz brošuru dostupna je i kontrolna lista koju svako može koristiti pre nego što se odluči za korišćenje bilo koje onlajn platforme za igre na sreću.
Pored toga, na sajmu ćemo predstaviti i projekat „I jedan je mnogo“, ambiciozni program edukacije mladih koji SPIS sprovodi u saradnji sa Specijalnom bolnicom za bolesti zavisnosti i stručnjakom za bezbednost dece na internetu Katarinom Jonev. Projekat je usmeren na edukaciju tinejdžera u sportskim klubovima o prevenciji zavisnosti i bezbednom ponašanju u digitalnom okruženju. Tokom godinu dana planirana su 52 interaktivna edukativna časa za oko 1.500 mladih sportista, a na radionicama učestvuje i ambasador Udruženja, proslavljeni košarkaš Igor Rakočević.
Pozivamo sve posetioce i učesnike sajma da svrate do štanda Udruženja SPIS, razgovaraju sa nama i uzmu besplatne primerke materijala. Verujemo da odgovorna industrija počinje od informisanih igrača i zaštićenih mladih i upravo to je poruka koju SPIS donosi na Belgrade Future Gaming 2026.
Uprava za igre na sreću Ministarstva finansija Republike Srbije i Udruženje priređivača igara na sreću SPIS izradili su informativno-edukativnu brošuru posvećenu problematici neovlašćenog priređivanja igara na sreću putem interneta. Dokument je nastao kao rezultat zajedničkog angažovanja, sa ciljem podizanja svesti javnosti o rizicima povezanim sa nelegalnim igrama na sreću na internetu.
Brošura pruža sveobuhvatan pregled ključnih tema: od objašnjenja šta su nelegalne igre na sreću i kako ih razlikovati od zakonitih ponuda, do konkretnih uputstava za prepoznavanje upozoravajućih znakova i marketinških zamki koje neovlašćeni priređivači koriste. Posebna pažnja posvećena je zaštiti maloletnih lica, čije je učešće u igrama na sreću izričito zabranjeno važećim propisima Republike Srbije.
Uz dokument objavljena je i praktična kontrolna lista koju svi mogu koristiti pre korišćenja bilo koje onlajn platforme za igre na sreću, kao i jasno uputstvo o načinu prijavljivanja sumnjivih ponuda Upravi za igre na sreću. Za pitanja u vezi sa zavisnošću od igara na sreću, brošura upućuje na relevantne kontakte za stručnu pomoć.
Građanima se preporučuje da pre korišćenja bilo koje onlajn ponude (preko interneta) provere da li se priređivač nalazi na zvaničnom Spisku priređivača dostupnom na veb prezentaciji Uprave za igre na sreću.
Na sajtu Udruženja priređivača igara na sreću „SPIS“ objavljena su oba dokumenta i na srpskom i na engleskom jeziku. Brošura na srpskom jeziku može se pogledati ovde, a engleska verzija na ovom linku. Takođe, kontrolna lista na srpskom jeziku se može pogledati ovde, a engleska vezija na ovom linku.
Kada se govori o industriji igara na sreću, javna rasprava često zanemaruje jednu važnu dimenziju – njen doprinos državnom budžetu, tržištu rada i finansiranju oblasti od javnog interesa.
Industrija igara na sreću jedna je od najbrže rastućih u Srbiji i direktno zapošljava gotovo 15.000 radnika. Reč je o širokom spektru zanimanja, a usled ubrzanog razvoja onlajn igara, kompanije iz ovog sektora sve više primenjuju tehnologiju, pa rastu i potrebe za IT stručnjacima, analitičarima podataka i ekspertima za bezbednost sistema. Kroz saradnju sa drugim sektorima, od medija i marketinga do IT-a i ugostiteljstva, industrija ukupno podržava oko 100.000 radnih mesta u našoj zemlji.
Taj privredni obim odražava se i na prihode koje uplaćuje u državnu kasu. Samo u 2025. godini, priređivači igara na sreću uplatili su više od 28 milijardi dinara u budžet Republike Srbije, što je gotovo 35% više nego godinu dana ranije. Od 2018. do 2025. prilivi od naknada porasli su za više od 260%, odnosno 3,6 puta.
Pritom, država ne inkasira samo kroz naknade za priređivanje igara. Dobici u igrama na sreću takođe podležu zakonskoj poreskoj obavezi, a priređivači izmiruju i sve standardne fiskalne obaveze: PDV, porez na dobit preduzeća i porez na zarade zaposlenih.
40% prihoda za oblasti od javnog značaja
Doprinos industrije ne završava se fiskalnim uplatama. Zakon o igrama na sreću precizno utvrđuje da se čak 40% sredstava koja od naknada pristižu u budžet Republike Srbije namenski usmerava na oblasti od javnog interesa. Njima se finansiraju Crveni krst Srbije, organizacije osoba sa invaliditetom i udruženja koja unapređuju njihov socijalno-ekonomski položaj, ustanove socijalne zaštite, sporta i omladine, kao i jedinice lokalne samouprave, dok se 5% tih sredstava namenski izdvaja za lečenje retkih bolesti.
Industrija igara na sreću tako predstavlja deo šireg sistema koji, kroz zakonom utvrđene obaveze i privrednu aktivnost, doprinosi tržištu rada, javnim prihodima i finansiranju nekih od najvažnijih društvenih potreba u Srbiji.
Na prvi pogled, otvaranje naloga za onlajn igre na sreću deluje kao veoma jednostavan proces. Dovoljno je uneti imejl adresu, kreirati lozinku, prihvatiti bonus ponudu i već za nekoliko minuta korisnik može da pristupi igrama. Međutim, upravo ono što se najčešće preskoči na početku, poput uslova korišćenja, pravila isplate, načina verifikacije i bezbednosnih procedura, kasnije može da postane glavni izvor nesporazuma, kašnjenja ili neprijatnih iznenađenja.
Zato je važno da svaki igrač, pre nego što izvrši prvu uplatu, odvoji vreme da razume kako platforma funkcioniše, ko je reguliše, koje obaveze ima korisnik, kao i šta se zapravo prihvata klikom na dugme za registraciju.
Informisanje kao prvi korak
Jedna od najčešćih grešaka je to što se pri izboru platforme pažnja zadržava samo na izgledu sajta, visini bonusa ili utisku koji ostavlja početna stranica. Dizajn može da deluje moderno, interfejs jednostavno, a promotivna ponuda atraktivno, ali to ne govori mnogo o tome kako priređivač zaista posluje.
Mnogo korisnije je da se pre registracije potraže pregledni i jasno napisani vodiči u kojima su objašnjene najvažnije stavke: vrste licenci, tipovi igara, uslovi bonusa, pravila isplata i ograničenja koja važe za korisnike iz određenih zemalja. Oni pomažu da se odluka o igranju donese u odnosu na pravila i praksu platforme, a ne zbog marketinga.
Odgovoran pristup podrazumeva da se najpre traže informacije, a tek potom pravi korisnički nalog. Kada se taj redosled poštuje, značajno se smanjuje mogućnost da se posle prve uplate pojave problemi.
Licenca nadležnog organa Republike Srbije – ključni dokument platforme
Kada se govori o bezbednosti i pouzdanosti onlajn igara na sreću, licenca je jedna od najvažnijih stvari koje treba proveriti. Nije dovoljno da negde na sajtu stoji logo regulatora ili da ona odaje opšti utisak da je platforma legalna. Važno je da priređivač jasno navodi ko ga nadzire, pod kojim brojem dozvole posluje i pod čijom je regulatornom kontrolom.
Drugim rečima, pre igranja treba obratiti pažnju na nekoliko konkretnih stvari. Prvo, da li su naziv regulatora i broj licence jasno istaknuti i lako proverljivi. Drugo, da li su uslovi korišćenja dostupni na jeziku koji korisnik zaista razume, a ne samo formalno objavljeni. Treće, potrebno je istražiti da li se priređivač nalazi na zvaničnoj listi Uprave za igre na sreću i upoznati se sa Vodičem za prevenciju igranja kod nelegalnih priređivača, kako bi se izbeglo korišćenje platformi koje posluju nelegalno.
Posebno treba obratiti pažnju ako država iz koje potiče licenca, odnosno regulatorni organ deluje „tropski“ ili ukoliko pak nije moguće prepoznati zemlju koja je navedena. U tom slučaju, skoro je izvesno da se nalazite na platformi koja nema dozvolu za priređivanje igara na sreću putem sredstava elektronske komunikacije u Srbiji.
Podatak o licenci u Republici Srbiji važan je, pre svega, zato što pokazuje da priređivač nije van sistema nadzora. Ako dođe do problema, na primer oko isplate, zatvaranja naloga ili tumačenja pravila, korisnik zna kome može da se obrati i po kom osnovu.
Eventualni sporovi sa priređivačem najčešće se ne rešavaju neformalno i usmeno, već pisanim putem, kroz unapred definisane procedure. To može da deluje zamorno i birokratski, ali upravo u tome se vidi razlika između uređene platforme i sistema koji se oslanja na brzinu, impulsivnost i nepažnju korisnika.
Zašto se traži dokumentacija
Mnogim korisnicima verifikacija naloga deluje kao nepotrebna komplikacija. Ipak, ozbiljne platforme danas uglavnom primenjuju standardne procedure provere identiteta, poznate i kao KYC procesi (Know Your Customer – upoznaj svog korisnika). Suština ove provere jeste da priređivač zna ko stoji iza naloga, kako bi se smanjio rizik od zloupotreba, prevara i problema prilikom isplate sredstava.
U praksi, postupak najčešće izgleda ovako: korisnik najpre otvara nalog i unosi osnovne lične podatke, a zatim dobija zahtev da dostavi dokument za identifikaciju, poput lične karte ili pasoša. U pojedinim slučajevima traži se i dodatna potvrda adrese, na primer izvod iz banke ili račun na kome se vidi ime i adresa korisnika.
Važno je razumeti da se upravo u ovoj fazi često javljaju problemi ako su podaci prilikom registracije uneti netačno, nepotpuno ili neprecizno. Ako ime na nalogu ne odgovara dokumentu, ako je adresa drugačije upisana ili ako su dostavljene fotografije dokumenata nečitke, platforma može da obustavi ili odloži isplatu dok se podaci ne usklade. Zato je mnogo pametnije da se od samog početka sve unese tačno i dosledno, nego da se kasnije kroz prepisku sa podrškom objašnjava svaka razlika i svaki propust.
Pravila uplate i isplate
Pre nego što se uplati prvi depozit, treba pažljivo proći kroz deo sajta koji se odnosi na plaćanja. Nije dovoljno proveriti samo da li je neka metoda dostupna. Potrebno je videti koliki je minimalni iznos uplate, koliko traje obrada isplate, da li određene metode nose dodatne troškove i da li postoje dnevna, sedmična ili mesečna ograničenja.
Ove informacije su važne jer problemi sa uplatama i isplatama često nastaju zbog detalja koji nisu provereni na vreme. Jedno je kada korisnik izgubi unapred planirani budžet u igri, a sasvim drugo kada mu sredstva ostanu „zaglavljena“ zato što nije završio verifikaciju ili ispunio administrativne uslove za povlačenje novca.
Zato je dobro da se na pitanje uplata i isplata gleda hladne glave, bez žurbe i oslanjanja na pretpostavke. Pravila nisu svuda ista, pa je korisno unapred znati šta platforma dozvoljava, koliko brzo postupa i pod kojim uslovima vrši isplate.
Lične granice održavaju kontrolu
Pre prve uplate potrebno je postaviti i sopstvene granice. To znači unapred odrediti koliki iznos je prihvatljiv za uplatu, koliko često će se igrati i u kom trenutku treba napraviti pauzu. Ovakav pristup je ključan da se nalog ne bi posmatrao kao neograničen izvor novca.
Mnogi ljudi već primenjuju isti princip kod drugih troškova, kao što su pretplate, zabavne aplikacije ili mesečne onlajn usluge. Kada se budžet unapred definiše, lakše je ostati u granicama koje ne opterećuju lične finansije. I u slučaju onlajn igara na sreću, takva disciplina je važan deo odgovornijeg i stabilnijeg odnosa prema igranju.
Korisnicima može da bude od pomoći i Vodič za odgovorno učestvovanje u igrama na sreću, koji nudi praktične preporuke za prepoznavanje rizičnih situacija i održavanje kontrolisanog odnosa prema igranju.
Bonus zahteva posebnu pažnju
Bonus je često prvi element koji privuče pažnju korisnika. Dodatna sredstva, besplatni spinovi ili promotivni paketi mogu da deluju kao trenutna pogodnost. Međutim, prava vrednost bonusa ne vidi se na reklamnom baneru, već u uslovima korišćenja.
Upravo u tom delu nalaze se najvažnije informacije: koliki je zahtev za obrt sredstava, kolika je maksimalna isplata ostvarena iz bonusa, koje igre ulaze u obračun u punom obimu, a koje samo delimično. Kada se svi ti elementi sagledaju zajedno, postaje jasno da bonus nije isto što i siguran profit, već alat koji može da produži vreme igranja pod tačno određenim uslovima.
Najadekvatniji pristup jeste da se bonus posmatra kao dodatna mogućnost, a ne kao garancija dobitka. On može da pruži više prostora za igru, ali ne menja činjenicu da ishod i dalje može da bude nepovoljan.
Neophodna zaštita naloga
Nalog za onlajn igre na sreću danas nije samo sredstvo za pristup njima, već često sadrži i lične podatke, istoriju uplata i isplata, informacije o načinu korišćenja naloga, a neretko i kopije ličnih dokumenata dostavljenih tokom verifikacije. Zbog toga je bezbednost naloga važna koliko i razumevanje pravila platforme.
Osnovna zaštita počinje od lozinke. Preporučljivo je koristiti jaču, jedinstvenu lozinku, a gde god postoji mogućnost, treba uključiti i dvofaktorsku autentifikaciju. Takođe je korisno odvojiti imejl adresu koja se koristi za nalog za igre na sreću od privatne ili poslovne elektronske pošte, kako bi se dodatno smanjio rizik od kompromitovanja više naloga odjednom.
Dobra praksa je i povremena provera istorije prijava i uređaja sa kojih je nalog korišćen. Ako se pojave neobične aktivnosti, prijave u neuobičajeno vreme ili pristupi sa nepoznate lokacije, treba odmah reagovati: promeniti lozinku, proveriti bezbednosna podešavanja i obratiti se korisničkoj podršci.
Šta je najvažnije zapamtiti pre početka
Najveća greška nije u tome što neko želi da isproba onlajn igre na sreću, već što ulazi u proces bez osnovnih informacija. Pre registracije i prve uplate važno je proveriti da li se priređivač igara nalazi na spisku priređivača koji imaju odobrenje za rad u Republici Srbiji, odnosno da li se nalazi na listi priređivača, ko reguliše platformu, da li su uslovi razumljivi, kako izgleda verifikacija, šta važi za isplate, koje uslove imaju bonusi i kako je zaštićen korisnički nalog.
Kada se tim pitanjima pristupi na vreme, manja je verovatnoća da će kasnije doći do nesporazuma, blokada ili razočaranja. Informisan korisnik ne odlučuje impulsivno, već na osnovu jasnih pravila. A upravo je to prvi korak ka odgovornijem i sigurnijem odnosu prema igranju u digitalnom okruženju.
