Udruženje priređivača igara na sreću SPIS učestvovalo je na NextGen Betting Forumu 26, koji se 5. juna 2026. održao u The St. Regis Belgrade. Forum, koji se po drugi put organizuje u Srbiji, na jednom mestu je okupio priređivače, institucije, pravne stručnjake i ekonomiste radi otvorenog razgovora o razvoju industrije i regulatornom okviru. Direktorka SPIS-a Nevena Marković bila je jedna od govornica na panelu posvećenom prevenciji zavisnosti i odgovornom klađenju, zajedno sa dr Ksenijom Roganović iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti i proslavljenim košarkašem Igorom Rakočevićem.
Jedan od konkretnih rezultata saradnje SPIS-a i Uprave za igre na sreću Republike Srbije u oblasti odgovornog klađenja koji je Nevena Marković predstavila jeste dokument „Smernice za zaštitu korisnika od nelegalnog klađenja na internetu“. Nastao je iz razumevanja da efikasna borba protiv nelegalnih priređivača zahteva koordinisano delovanje i jasno obaveštene igrače. U njemu svaki korisnik može da nađe praktičan vodič za prepoznavanje, izbegavanje i prijavljivanje nelegalnih onlajn ponuda nadležnim organima. Upravo zato ima ključnu ulogu u ovoj domenu.
Direktorka SPIS-a naglasila je da je razlika između legalnog i nelegalnog priređivača ključna za razumevanje problema:
„Legalni priređivač je licenciran, proverava godište, plaća poreze, primenjuje mere zaštite igrača i podleže kontroli države. Nelegalni operater ne radi ništa od toga. On ne proverava da li ste maloletni, ne isplaćuje uvek dobitke, ne plaća državi i ne odgovara nikome. Tu je šteta po igrača i po zajednicu daleko najveća“.
Legalna industrija, podsetila je, pored zakonskog okvira nudi i konkretne mehanizme zaštite: samoisključenje, samopostavljanje limita uplate, obavezna upozorenja sa zabranom učešća maloletnika i kontaktima za stručnu pomoć, istaknuta i unutar i na spoljnoj strani svakog objekta. Priređivači su u obavezi da podatke o samoisključenim igračima dostavljaju Upravi za igre na sreću, koja vodi registar samoisključenih igrača, i razmenjuju ih sa priređivačima, čime je samoisključenom igraču onemogućeno da se kladi kod bilo kog legalnog operatera.
Razgovor na panelu dotakao se i pitanja koje uvek izaziva diskusiju: gde prestaje odgovornost sistema, a počinje lična odgovornost igrača.
„Kod punoletne osobe, lična odgovornost je stvarna. Odrastao čovek koji svesno odluči da igra donosi svoju odluku i tu sistem ne može i ne treba da odlučuje umesto njega. Ali ono što sistem mora da uradi jeste da toj osobi pruži sve alate da odgovornost zaista i može da preuzme“, rekla je Nevena Marković, dodavši da kod maloletnika nema podele odgovornosti, već da je ona u potpunosti na sistemu.
Na pitanje moderatorke šta bi sistem mogao da dodatno učini da zaštiti igrače, ona je napomenula da je već napravljeno dosta mehanizama za zaštitu, da zakonodavac priprema nove mere i da svi priređivači sprovode obaveze koje dobijaju, ali da edukacija i informisanje šire javnosti ostaju ključni preduslov da sistem funkcioniše onako kako je zamišljen.
Iskustvo s terena to potvrđuje: deo starije grupe učesnika na radionicama projekta „I jedan je mnogo“, ona bliža punoletstvu, imala je kontakt sa igrama na sreću, a priređivači su svesni lukavih načina na koji se to dešava. Sistemi verifikacije postoje upravo zbog toga, ali granicu u glavi jednog tinejdžera gradi razgovor, a ne zakon. Upravo tu leži i smisao SPIS-ove poruke sa beogradskih bilborda: „Budi drug – vodi ga na teren“.
Radionice počinju od podizanju svesti o rizicima na internetu, a u drugom delu dolaze do prevencije zavisnosti i pitanja zašto su igre na sreću namenjene samo odraslima. Uz edukatore, u te razgovore uključuje se i ambasador projekta Igor Rakočević, čije prisustvo, kako je Nevena Marković naglasila, kod mladih ostavlja poseban trag.
„Igor je prisutan na radionicama, kao i treneri te dece. Oni su njihovi idoli, ta deca treniraju te sportove. Njihov primer i uticaj je jako značajan zato što daju dodatnu snagu našim porukama o bezbednosti dece na internetu i prevenciji zavisnosti“, zaključila je Nevena Marković.
Udruženje priređivača igara na sreću SPIS učestvovalo je na stručnom skupu „Stare i nove zavisnosti – od izazova do rešenja“ u Sava Centru, koji organizuje Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti. Direktorka SPIS-a Nevena Marković predstavila je prve rezultate projekta „I jedan je mnogo“ – edukativnog programa prevencije bolesti zavisnosti i rizika na internetu za mlade srednjoškolskog uzrasta.
Tokom februara, marta, aprila i maja, radionice su održane u petnaestak sportskih klubova u Beogradu, među kojima su FK Partizan, FK Crvena zvezda, OFK Beograd, FK Voždovac, OK Vojvodina i drugi. Kroz program je prošlo 332 mladih sportista uzrasta od 14 do 18 godina, kao i 22 trenera, predstavnici klubova i sportisti poput vaterpoliste Vasilija Martinovića.
„Mi nismo došli da držimo predavanja lekarima koji svakodnevno leče zavisnost. Naša uloga je da otvorimo vrata, obezbedimo sredstva i dovedemo decu i struku u isti prostor, na vreme, pre nego što problem nastane“, istakla je Nevena Marković.
Ona je naglasila da zabrinjava to što veliki broj maloletnika već ima iskustvo sa klađenjem, poznaje načine da zaobiđe zakonske zabrane i tu pojavu doživljava kao normalnu.
„Za nas je to poziv na još ozbiljniji preventivni rad“, poručila je direktorka Udruženja SPIS.
Projekat „I jedan je mnogo“ SPIS sprovodi u saradnji sa Specijalnom bolnicom za bolesti zavisnosti i Katarinom Jonev, stručnjakom za bezbednost dece na internetu. Ambasador je proslavljeni košarkaš Igor Rakočević, koji se okupljenima obratio putem videa. On je preneo svoje utiske sa predavanja, zaključivši da je pozitivno iznenađen reakcijama tinejdžera.
„Ako i jednoj mladoj osobi pomognemo, onda smo uradili veliku stvar“, poručio je Rakočević.
Udruženje priređivača igara na sreću SPIS učestvuje u petak, 29. maja, na Nacionalnom simpozijumu sa međunarodnim učešćem pod nazivom „Stare i nove zavisnosti – od izazova do rešenja“, koji organizuje Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti. Simpozijum se održava u Sava centru u Beogradu, a direktorka Udruženja Nevena Marković govoriće o projektu „I jedan je mnogo“ i rezultatima ostvarenim u prvim mesecima implementacije.
Projekat „I jedan je mnogo“ program je edukacije mladih koji SPIS sprovodi u saradnji sa Specijalnom bolnicom za bolesti zavisnosti i stručnjakom za bezbednost dece na internetu Katarinom Jonev. Radionice su namenjene tinejdžerima u sportskim klubovima i pokrivaju dve ključne oblasti – bezbednost na internetu i prevenciju bolesti zavisnosti. U njima učestvuje i ambasador Udruženja, košarkaška legenda Igor Rakočević.
Za prva četiri meseca, od februara do maja 2026. godine, radionice su održane u više od 15 beogradskih sportskih klubova, uključujući FK Partizan, FK Crvena zvezda, OK Vojvodina i VK Novi Beograd. Do sada je u programu učestvovalo 332 mladih sportista uzrasta od 14 do 18 godina, a radionicama su prisustvovala i 22 trenera i predstavnici uprava klubova. U prvoj fazi projekta planirana su 52 interaktivna edukativna časa za oko 1.500 mladih sportista.
Dosadašnji rezultati potvrđuju i veliku potrebu za ovakvim vidom edukacije, jer rizična ponašanja u digitalnom okruženju među mladima često su normalizovana, a direktna i neosuđujuća komunikacija uz prisustvo sportskih autoriteta pokazuje se kao najefikasniji pristup. Zajednički zaključak svih predavača jeste da projekat otvara teme o kojima mladi retko razgovaraju otvoreno i da sport može biti važan zaštitni faktor.
Pozivamo sve zainteresovane da prisustvuju simpozijumu i da se upoznaju sa radom koji SPIS čini u oblasti prevencije i zaštite mladih.
Udruženje priređivača igara na sreću SPIS učestvuje na 18. međunarodnom sajmu Belgrade Future Gaming, koji se održava 26. i 27. maja 2026. godine na Beogradskom sajmu (Hala 4). Reč je o najznačajnijoj regionalnoj manifestaciji u industriji igara na sreću, koja već godinama okuplja vodeće svetske i regionalne kompanije, operatere, regulatorna tela i stručnjake iz jugoistočne Evrope i šire.
Na SPIS štandu posetioci će imati priliku da se upoznaju sa informativno-edukativnom brošurom „Nelegalne igre na sreću na internetu – Prepoznati, Izbeći, Prijaviti“, nastalom u saradnji sa Upravom za igre na sreću Ministarstva finansija Republike Srbije. Brošura pruža praktična uputstva za prepoznavanje nelegalnih onlajn operatera, zaštitu od marketinških zamki neovlašćenih priređivača i informacije o načinu prijavljivanja sumnjivih platformi. Uz brošuru dostupna je i kontrolna lista koju svako može koristiti pre nego što se odluči za korišćenje bilo koje onlajn platforme za igre na sreću.
Pored toga, na sajmu ćemo predstaviti i projekat „I jedan je mnogo“, ambiciozni program edukacije mladih koji SPIS sprovodi u saradnji sa Specijalnom bolnicom za bolesti zavisnosti i stručnjakom za bezbednost dece na internetu Katarinom Jonev. Projekat je usmeren na edukaciju tinejdžera u sportskim klubovima o prevenciji zavisnosti i bezbednom ponašanju u digitalnom okruženju. Tokom godinu dana planirana su 52 interaktivna edukativna časa za oko 1.500 mladih sportista, a na radionicama učestvuje i ambasador Udruženja, proslavljeni košarkaš Igor Rakočević.
Pozivamo sve posetioce i učesnike sajma da svrate do štanda Udruženja SPIS, razgovaraju sa nama i uzmu besplatne primerke materijala. Verujemo da odgovorna industrija počinje od informisanih igrača i zaštićenih mladih i upravo to je poruka koju SPIS donosi na Belgrade Future Gaming 2026.
Uprava za igre na sreću Ministarstva finansija Republike Srbije i Udruženje priređivača igara na sreću SPIS izradili su informativno-edukativnu brošuru posvećenu problematici neovlašćenog priređivanja igara na sreću putem interneta. Dokument je nastao kao rezultat zajedničkog angažovanja, sa ciljem podizanja svesti javnosti o rizicima povezanim sa nelegalnim igrama na sreću na internetu.
Brošura pruža sveobuhvatan pregled ključnih tema: od objašnjenja šta su nelegalne igre na sreću i kako ih razlikovati od zakonitih ponuda, do konkretnih uputstava za prepoznavanje upozoravajućih znakova i marketinških zamki koje neovlašćeni priređivači koriste. Posebna pažnja posvećena je zaštiti maloletnih lica, čije je učešće u igrama na sreću izričito zabranjeno važećim propisima Republike Srbije.
Uz dokument objavljena je i praktična kontrolna lista koju svi mogu koristiti pre korišćenja bilo koje onlajn platforme za igre na sreću, kao i jasno uputstvo o načinu prijavljivanja sumnjivih ponuda Upravi za igre na sreću. Za pitanja u vezi sa zavisnošću od igara na sreću, brošura upućuje na relevantne kontakte za stručnu pomoć.
Građanima se preporučuje da pre korišćenja bilo koje onlajn ponude (preko interneta) provere da li se priređivač nalazi na zvaničnom Spisku priređivača dostupnom na veb prezentaciji Uprave za igre na sreću.
Na sajtu Udruženja priređivača igara na sreću „SPIS“ objavljena su oba dokumenta i na srpskom i na engleskom jeziku. Brošura na srpskom jeziku može se pogledati ovde, a engleska verzija na ovom linku. Takođe, kontrolna lista na srpskom jeziku se može pogledati ovde, a engleska vezija na ovom linku.
Kada se govori o industriji igara na sreću, javna rasprava često zanemaruje jednu važnu dimenziju – njen doprinos državnom budžetu, tržištu rada i finansiranju oblasti od javnog interesa.
Industrija igara na sreću jedna je od najbrže rastućih u Srbiji i direktno zapošljava gotovo 15.000 radnika. Reč je o širokom spektru zanimanja, a usled ubrzanog razvoja onlajn igara, kompanije iz ovog sektora sve više primenjuju tehnologiju, pa rastu i potrebe za IT stručnjacima, analitičarima podataka i ekspertima za bezbednost sistema. Kroz saradnju sa drugim sektorima, od medija i marketinga do IT-a i ugostiteljstva, industrija ukupno podržava oko 100.000 radnih mesta u našoj zemlji.
Taj privredni obim odražava se i na prihode koje uplaćuje u državnu kasu. Samo u 2025. godini, priređivači igara na sreću uplatili su više od 28 milijardi dinara u budžet Republike Srbije, što je gotovo 35% više nego godinu dana ranije. Od 2018. do 2025. prilivi od naknada porasli su za više od 260%, odnosno 3,6 puta.
Pritom, država ne inkasira samo kroz naknade za priređivanje igara. Dobici u igrama na sreću takođe podležu zakonskoj poreskoj obavezi, a priređivači izmiruju i sve standardne fiskalne obaveze: PDV, porez na dobit preduzeća i porez na zarade zaposlenih.
40% prihoda za oblasti od javnog značaja
Doprinos industrije ne završava se fiskalnim uplatama. Zakon o igrama na sreću precizno utvrđuje da se čak 40% sredstava koja od naknada pristižu u budžet Republike Srbije namenski usmerava na oblasti od javnog interesa. Njima se finansiraju Crveni krst Srbije, organizacije osoba sa invaliditetom i udruženja koja unapređuju njihov socijalno-ekonomski položaj, ustanove socijalne zaštite, sporta i omladine, kao i jedinice lokalne samouprave, dok se 5% tih sredstava namenski izdvaja za lečenje retkih bolesti.
Industrija igara na sreću tako predstavlja deo šireg sistema koji, kroz zakonom utvrđene obaveze i privrednu aktivnost, doprinosi tržištu rada, javnim prihodima i finansiranju nekih od najvažnijih društvenih potreba u Srbiji.
Na prvi pogled, otvaranje naloga za onlajn igre na sreću deluje kao veoma jednostavan proces. Dovoljno je uneti imejl adresu, kreirati lozinku, prihvatiti bonus ponudu i već za nekoliko minuta korisnik može da pristupi igrama. Međutim, upravo ono što se najčešće preskoči na početku, poput uslova korišćenja, pravila isplate, načina verifikacije i bezbednosnih procedura, kasnije može da postane glavni izvor nesporazuma, kašnjenja ili neprijatnih iznenađenja.
Zato je važno da svaki igrač, pre nego što izvrši prvu uplatu, odvoji vreme da razume kako platforma funkcioniše, ko je reguliše, koje obaveze ima korisnik, kao i šta se zapravo prihvata klikom na dugme za registraciju.
Informisanje kao prvi korak
Jedna od najčešćih grešaka je to što se pri izboru platforme pažnja zadržava samo na izgledu sajta, visini bonusa ili utisku koji ostavlja početna stranica. Dizajn može da deluje moderno, interfejs jednostavno, a promotivna ponuda atraktivno, ali to ne govori mnogo o tome kako priređivač zaista posluje.
Mnogo korisnije je da se pre registracije potraže pregledni i jasno napisani vodiči u kojima su objašnjene najvažnije stavke: vrste licenci, tipovi igara, uslovi bonusa, pravila isplata i ograničenja koja važe za korisnike iz određenih zemalja. Oni pomažu da se odluka o igranju donese u odnosu na pravila i praksu platforme, a ne zbog marketinga.
Odgovoran pristup podrazumeva da se najpre traže informacije, a tek potom pravi korisnički nalog. Kada se taj redosled poštuje, značajno se smanjuje mogućnost da se posle prve uplate pojave problemi.
Licenca nadležnog organa Republike Srbije – ključni dokument platforme
Kada se govori o bezbednosti i pouzdanosti onlajn igara na sreću, licenca je jedna od najvažnijih stvari koje treba proveriti. Nije dovoljno da negde na sajtu stoji logo regulatora ili da ona odaje opšti utisak da je platforma legalna. Važno je da priređivač jasno navodi ko ga nadzire, pod kojim brojem dozvole posluje i pod čijom je regulatornom kontrolom.
Drugim rečima, pre igranja treba obratiti pažnju na nekoliko konkretnih stvari. Prvo, da li su naziv regulatora i broj licence jasno istaknuti i lako proverljivi. Drugo, da li su uslovi korišćenja dostupni na jeziku koji korisnik zaista razume, a ne samo formalno objavljeni. Treće, potrebno je istražiti da li se priređivač nalazi na zvaničnoj listi Uprave za igre na sreću i upoznati se sa Vodičem za prevenciju igranja kod nelegalnih priređivača, kako bi se izbeglo korišćenje platformi koje posluju nelegalno.
Posebno treba obratiti pažnju ako država iz koje potiče licenca, odnosno regulatorni organ deluje „tropski“ ili ukoliko pak nije moguće prepoznati zemlju koja je navedena. U tom slučaju, skoro je izvesno da se nalazite na platformi koja nema dozvolu za priređivanje igara na sreću putem sredstava elektronske komunikacije u Srbiji.
Podatak o licenci u Republici Srbiji važan je, pre svega, zato što pokazuje da priređivač nije van sistema nadzora. Ako dođe do problema, na primer oko isplate, zatvaranja naloga ili tumačenja pravila, korisnik zna kome može da se obrati i po kom osnovu.
Eventualni sporovi sa priređivačem najčešće se ne rešavaju neformalno i usmeno, već pisanim putem, kroz unapred definisane procedure. To može da deluje zamorno i birokratski, ali upravo u tome se vidi razlika između uređene platforme i sistema koji se oslanja na brzinu, impulsivnost i nepažnju korisnika.
Zašto se traži dokumentacija
Mnogim korisnicima verifikacija naloga deluje kao nepotrebna komplikacija. Ipak, ozbiljne platforme danas uglavnom primenjuju standardne procedure provere identiteta, poznate i kao KYC procesi (Know Your Customer – upoznaj svog korisnika). Suština ove provere jeste da priređivač zna ko stoji iza naloga, kako bi se smanjio rizik od zloupotreba, prevara i problema prilikom isplate sredstava.
U praksi, postupak najčešće izgleda ovako: korisnik najpre otvara nalog i unosi osnovne lične podatke, a zatim dobija zahtev da dostavi dokument za identifikaciju, poput lične karte ili pasoša. U pojedinim slučajevima traži se i dodatna potvrda adrese, na primer izvod iz banke ili račun na kome se vidi ime i adresa korisnika.
Važno je razumeti da se upravo u ovoj fazi često javljaju problemi ako su podaci prilikom registracije uneti netačno, nepotpuno ili neprecizno. Ako ime na nalogu ne odgovara dokumentu, ako je adresa drugačije upisana ili ako su dostavljene fotografije dokumenata nečitke, platforma može da obustavi ili odloži isplatu dok se podaci ne usklade. Zato je mnogo pametnije da se od samog početka sve unese tačno i dosledno, nego da se kasnije kroz prepisku sa podrškom objašnjava svaka razlika i svaki propust.
Pravila uplate i isplate
Pre nego što se uplati prvi depozit, treba pažljivo proći kroz deo sajta koji se odnosi na plaćanja. Nije dovoljno proveriti samo da li je neka metoda dostupna. Potrebno je videti koliki je minimalni iznos uplate, koliko traje obrada isplate, da li određene metode nose dodatne troškove i da li postoje dnevna, sedmična ili mesečna ograničenja.
Ove informacije su važne jer problemi sa uplatama i isplatama često nastaju zbog detalja koji nisu provereni na vreme. Jedno je kada korisnik izgubi unapred planirani budžet u igri, a sasvim drugo kada mu sredstva ostanu „zaglavljena“ zato što nije završio verifikaciju ili ispunio administrativne uslove za povlačenje novca.
Zato je dobro da se na pitanje uplata i isplata gleda hladne glave, bez žurbe i oslanjanja na pretpostavke. Pravila nisu svuda ista, pa je korisno unapred znati šta platforma dozvoljava, koliko brzo postupa i pod kojim uslovima vrši isplate.
Lične granice održavaju kontrolu
Pre prve uplate potrebno je postaviti i sopstvene granice. To znači unapred odrediti koliki iznos je prihvatljiv za uplatu, koliko često će se igrati i u kom trenutku treba napraviti pauzu. Ovakav pristup je ključan da se nalog ne bi posmatrao kao neograničen izvor novca.
Mnogi ljudi već primenjuju isti princip kod drugih troškova, kao što su pretplate, zabavne aplikacije ili mesečne onlajn usluge. Kada se budžet unapred definiše, lakše je ostati u granicama koje ne opterećuju lične finansije. I u slučaju onlajn igara na sreću, takva disciplina je važan deo odgovornijeg i stabilnijeg odnosa prema igranju.
Korisnicima može da bude od pomoći i Vodič za odgovorno učestvovanje u igrama na sreću, koji nudi praktične preporuke za prepoznavanje rizičnih situacija i održavanje kontrolisanog odnosa prema igranju.
Bonus zahteva posebnu pažnju
Bonus je često prvi element koji privuče pažnju korisnika. Dodatna sredstva, besplatni spinovi ili promotivni paketi mogu da deluju kao trenutna pogodnost. Međutim, prava vrednost bonusa ne vidi se na reklamnom baneru, već u uslovima korišćenja.
Upravo u tom delu nalaze se najvažnije informacije: koliki je zahtev za obrt sredstava, kolika je maksimalna isplata ostvarena iz bonusa, koje igre ulaze u obračun u punom obimu, a koje samo delimično. Kada se svi ti elementi sagledaju zajedno, postaje jasno da bonus nije isto što i siguran profit, već alat koji može da produži vreme igranja pod tačno određenim uslovima.
Najadekvatniji pristup jeste da se bonus posmatra kao dodatna mogućnost, a ne kao garancija dobitka. On može da pruži više prostora za igru, ali ne menja činjenicu da ishod i dalje može da bude nepovoljan.
Neophodna zaštita naloga
Nalog za onlajn igre na sreću danas nije samo sredstvo za pristup njima, već često sadrži i lične podatke, istoriju uplata i isplata, informacije o načinu korišćenja naloga, a neretko i kopije ličnih dokumenata dostavljenih tokom verifikacije. Zbog toga je bezbednost naloga važna koliko i razumevanje pravila platforme.
Osnovna zaštita počinje od lozinke. Preporučljivo je koristiti jaču, jedinstvenu lozinku, a gde god postoji mogućnost, treba uključiti i dvofaktorsku autentifikaciju. Takođe je korisno odvojiti imejl adresu koja se koristi za nalog za igre na sreću od privatne ili poslovne elektronske pošte, kako bi se dodatno smanjio rizik od kompromitovanja više naloga odjednom.
Dobra praksa je i povremena provera istorije prijava i uređaja sa kojih je nalog korišćen. Ako se pojave neobične aktivnosti, prijave u neuobičajeno vreme ili pristupi sa nepoznate lokacije, treba odmah reagovati: promeniti lozinku, proveriti bezbednosna podešavanja i obratiti se korisničkoj podršci.
Šta je najvažnije zapamtiti pre početka
Najveća greška nije u tome što neko želi da isproba onlajn igre na sreću, već što ulazi u proces bez osnovnih informacija. Pre registracije i prve uplate važno je proveriti da li se priređivač igara nalazi na spisku priređivača koji imaju odobrenje za rad u Republici Srbiji, odnosno da li se nalazi na listi priređivača, ko reguliše platformu, da li su uslovi razumljivi, kako izgleda verifikacija, šta važi za isplate, koje uslove imaju bonusi i kako je zaštićen korisnički nalog.
Kada se tim pitanjima pristupi na vreme, manja je verovatnoća da će kasnije doći do nesporazuma, blokada ili razočaranja. Informisan korisnik ne odlučuje impulsivno, već na osnovu jasnih pravila. A upravo je to prvi korak ka odgovornijem i sigurnijem odnosu prema igranju u digitalnom okruženju.
Udruženje priređivača igara na sreću SPIS započelo je realizaciju svog prvog društveno odgovornog projekta „I jedan je mnogo“, usmerenog na prevenciju bolesti zavisnosti i bezbednost na internetu među mladima. Edukacije su već počele u sportskim klubovima u Beogradu, gde tinejdžeri kroz razgovor sa stručnjacima imaju priliku da bolje razumeju rizična ponašanja i značaj odgovornog donošenja odluka.
Projekat se realizuje u saradnji sa Specijalnom bolnicom za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici, čime je obezbeđena snažna stručna osnova i direktna veza sa praksom. Mladi se kroz predavanja eksperata iz ove institucije upoznaju sa načinima prepoznavanja potencijalnih problema, kao i važnosti postavljanja ličnih granica i pravovremenog reagovanja.
Poseban fokus stavljen je na digitalno okruženje, koje je sastavni deo svakodnevice mladih. U tom segmentu značajnu ulogu ima Katarina Jonev, edukatorka za bezbednost dece na internetu, koja kroz praktične primere i iskustvo ukazuje na izazove savremenog doba.
„Naša deca odrastaju u digitalnom svetu koji im donosi brojne mogućnosti, ali i rizike kojih često nisu svesna. Važno je da nauče kako da prepoznaju opasnosti, postavljaju granice i znaju kome mogu da se obrate za pomoć. Ovo nije odgovornost jedne osobe ili institucije, već svih nas“, istakla je Katarina Jonev.
Ambasador projekta, proslavljeni košarkaš Igor Rakočević, takođe učestvuje u edukacijama, gde sa mladima deli lična iskustva i ukazuje na značaj discipline, posvećenosti i pravilnih izbora u ključnim životnim fazama.
Zaštita mladih u fokusu
Direktorka SPIS-a Nevena Marković ocenila je da projekat „I jedan je mnogo“ predstavlja važan korak u izgradnji dugoročnog i sistemskog pristupa prevenciji.
„Pokretanjem ovog projekta želimo da otvorimo prostor za kontinuiranu edukaciju i dijalog sa mladima. Verujemo da je znanje najbolja prevencija i da samo zajedničkim delovanjem možemo doprineti stvaranju sigurnijeg okruženja u kojem mladi donose odgovorne odluke“, poručila je Nevena Marković.
Pokretanjem projekta „I jedan je mnogo“ SPIS jasno postavlja društvenu odgovornost kao jedan od ključnih stubova svog delovanja, sa fokusom na zaštiti mladih i unapređenje svesti o rizicima u savremenom okruženju.
U digitalnom svetu u kom svakodnevno ostavljamo osetljive podatke, sigurnost zaista zavisi od nas. Prevare preko interneta već dugo nisu retkost, sajber-kriminalci sve su kreativniji u iznalaženju načina da lakoverne liše novca sa računa, a neopreznima čak ukradu identitet ili počine drugu značajnu štetu. Zato je nužno da znamo kako da se zaštitimo.
Pod okriljem industrije igara na sreću takav rizik ide ruku pod ruku s nelegalnim priređivačima i drugim sumnjivim platformama, koji se često predstavljaju kao pouzdani pružaoci usluga iako ne posluju u skladu sa zakonima i vešto izbegavaju nadzor nadležnih institucija. Zbog toga je prvi korak ka sigurnosti uvek provera da li je operater registrovan i poseduje li važeću licencu. Igranje isključivo kod legalnih priređivača znači da su naši podaci, uplate i isplate zaštićeni i da postoji institucionalna kontrola poslovanja.
Pretnje u sajber-prostoru
Ako se pak nađemo u sumnjivoj situaciji ili na nepoverljivom terenu u digitalnom prostoru, dobro je da znamo kakve sve pretnje tamo vrebaju da bismo mogli da ih prepoznamo, a potom i izbegnemo. Jedna od najčešćih je takozvani Account Takeover, odnosno ATO napad. Reč je o situaciji u kojoj napadač neovlašćeno preuzima kontrolu nad korisničkim nalogom, sa ciljem krađe novca, ličnih podataka ili daljih prevara. Napadi često počinju sistematskim prikupljanjem podataka sa javnih profila na društvenim mrežama, koji napadačima pružaju dovoljno informacija za socijalni inženjering.
ATO se najčešće sprovodi kroz credential stuffing, kada se već ukradene kombinacije korisničkih imena i lozinki automatski isprobavaju na različitim sajtovima, zatim brute-force metodom pogađanja lozinke, fišing porukama kojima se korisnik navodi da sam preda podatke, kao i instaliranjem malvera koji prati aktivnosti i prikuplja pristupne informacije. Upravo zato treba da koristimo drugačije i složene lozinke na različitim mestima i da redovno ažuriramo sistem.
Fišing napadi su posebno rasprostranjeni jer se oslanjaju na ljudsku nepažnju. Prepoznaju se po sumnjivim adresama pošiljaoca ili brojevima telefona, lažnim ili modifikovanim domenima, neobičnim linkovima i neočekivanim prilozima, pravopisnim greškama, hitnim zahtevima za verifikaciju i opštim, nepersonalizovanim pozdravima. Česte su i ponude koje deluju predobro da bi bile istinite. Najsigurniji način provere jeste da zvanični domen kompanije potražimo u internet pretraživaču, umesto da kliknemo na link iz poruke.
Šta ako si kliknuo
Ukoliko smo već kliknuli na sumnjiv link ili ostavili podatke, važno je da reagujemo brzo. Potrebno je da kontaktiramo sa IT sektorom ako koristimo službeni uređaj, obavestimo banku ukoliko su kompromitovani finansijski podaci, promenimo lozinke, odvojimo uređaj sa mreže, pokrenemo „full scan“ u antivirusnom softveru i proverimo aktivnosti na nalozima. Poruku ne treba brisati jer može da posluži kao dokaz.
Posebnu pažnju zaslužuju lozinke. Jaka šifra podrazumeva najmanje dvanaest znakova, kombinaciju slova, brojeva i simbola, znatnu razliku u odnosu na prethodne lozinke i izbegavanje lako predvidivih termina i fraza. Šifru ne treba deliti, slati putem nesigurnih kanala niti zapisivati na vidljivim mestima. Preporučuje se korišćenje različitih lozinki za svaki nalog, upravljača šiframa (Password Manager) i višestruke potvrde identiteta, kao i redovna provera da li je nalog kompromitovan.
Jednako je važno znati koje podatke smemo, a koje nikada ne smemo da delimo. Opšti podaci, interesovanja ili profesionalne informacije mogu da se objavljuju selektivno i na proverenim platformama. Nasuprot tome, finansijski podaci, lozinke, jednokratni kodovi, identifikacioni brojevi, adresa stanovanja, podaci o deci i poslovne poverljive informacije nikada ne bi smeli da budu javno dostupni. Određene podatke, poput kopije lične karte ili broja računa, treba deliti samo kada je neophodno i uz dodatnu proveru.
Iako su savremene digitalne pretnje veoma podmukle i sofisticirane, osnovna linija odbrane ostaje lična odgovornost. Pažljivo rukuj svojim podacima, proveravaj pre nego što klikneš i biraj legalne platforme. Sigurnost zavisi od tebe.
