„I jedan je mnogo“: Edukacija mladih kao najbolja prevencija

Udruženje priređivača igara na sreću SPIS, osnovano prošle godine, za kratko vreme javnosti je nametnulo više važnih društvenih tema: bezbednost na internetu, bolesti zavisnosti, uključujući i klađenje, digitalno nasilje, zaštitu privatnosti…

o Marković: Smatramo da industrija igara na sreću ima obavezu da aktivno doprinosi zajednici, tako je rođen projekat edukacije koji sprovodimo

o Prim. dr Diana Raketić: Samo učestvovanje u igrama na sreću nije isto što i zavisnost, a problem nastaje kada osoba izgubi kontrolu nad igranjem

o Rakočević: Duboko verujem da svaki uspešan sportista, mora da ima svest o društvenoj odgovornosti, posebno prema mladima

Kao izraz opredeljenja da je rad sa mladima uz edukaciju najbolji put za podizanje svesti o ovim izazovima savremenog doba, početkom godine pokrenut je projekat „I jedan je mnogo“. O ovom projektu, njegovim ciljevima i društevnoj misiji govore direktorka Udruženja SPIS Nevena Marković, direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, prim. dr Diana Raketić i ambasador projekta, proslavljeni košarkaš Igor Rakočević. 

о Kako ste prepoznali potrebu za osnivanjem Udruženja i kako SPIS ostvaruje svoju misiju?

Nevena Marković, Udruženje SPIS:

Potreba za osnivanjem SPIS-a proistekla je iz želje da se glas lidera na tržištu industrije igara na sreću objedini i da dobijemo organizaciju koja će biti relevantan i odgovoran partner državi, institucijama i zajednici. Industrija se suočava sa brojnim izazovima, od promena regulatornog okvira i digitalne transformacije tržišta do potrebe za još snažnijom zaštitom igrača, posebno osetljivih društvenih grupa. Zato smo smatrali da je važno da postoji udruženje koje će sistemski raditi na unapređenju standarda i doprinositi razvoju zakonitog, transparentnog i odgovornog tržišta.

Našu misiju ostvarujemo kroz nekoliko pravaca. Jedan je saradnja sa državom i institucijama na unapređenju regulatornog okvira i zaštite igrača. Važan nam je razvoj visokih profesionalnih i samoregulatornih standarda, uključujući zaštitu maloletnika i privatnosti. Treći, možda i ključni zadatak jeste društvena odgovornost. Smatramo da industrija ima obavezu da aktivno doprinosi zajednici, zbog čega je jedan od prvih velikih projekata SPIS-a upravo „I jedan je mnogo“, usmeren na prevenciju bolesti zavisnosti i bezbednost mladih u digitalnomokruženju.

о Koje su razmere ovih vidova zavisnosti? Da li govorimo o dubokom društvenom problemu?

Prim. dr Diana Raketić:

Razmere problema nije jednostavno precizno izraziti brojkama, pre svega zato što se značajan broj osoba koje razviju problem nikada ne obrati za stručnu pomoć ili to učini tek kada su posledice već ozbiljne. Zbog toga broj pacijenata evidentiranih u zdravstvenom sistemu predstavlja samo deo stvarne slike. Ipak, sasvim je jasno da je reč o ozbiljnom i raširenom zdravstvenom i društvenom problemu. Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti još od 2010. godine ima poseban program za nehemijske, odnosno bihejvioralne zavisnosti, u okviru kojeg se najveći broj pacijenata javlja upravo zbog problematičnog kockanja.

Da ovo nije marginalan problem potvrđuju i međunarodni podaci. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da poremećaj kockanja pogađa oko 1,2 odsto odrasle svetske populacije, pri čemu posledice ne trpi samo osoba koja se kocka već često i njena porodica i neposredno okruženje. Zato je važno reagovati pre nego što problem dostigne fazu razvijene zavisnosti, posebno kod mladih, kroz edukaciju, rano prepoznavanje rizičnih obrazaca ponašanja i pravovremeno traženje stručne pomoći.

о Koje rezultate je SPIS postigao u dosadašnjem periodu?

Nevena Marković SPIS:

Kada govorimo o projektu „I jedan je mnogo“, rezultati prvih šest meseci pokazuju da smo uspeli da od početne ideje napravimo program koji direktno dolazi do mladih. Realizovali smo 27 edukativnih radionica u 20 sportskih klubova i kampova, kroz koje je prošlo 660 mladih sportista. Edukacijom su bili obuhvaćeni mladi fudbaleri, košarkaši, odbojkaši i vaterpolisti, a radionicama je prisustvovalo i 36 trenera, kao i drugi predstavnici klubova koji svakodnevno rade sa mladima.

Posebno nam je važno što program mladima pruža konkretna znanja koja mogu da primene u svakodnevnom životu. Sa Katarinom Jonev, ekspertom za bezbednost dece na internetu, razgovaraju o odgovornom korišćenju interneta, digitalnom nasilju, zaštiti privatnosti, uticaju influensera i rizičnim sadržajima na društvenim mrežama, dok stručnjaci Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti obrađuju teme zavisnosti od igara na sreću, video-igara, alkohola i psihoaktivnih supstanci, kao i rade na prepoznavanju ranih znakova problema i mogućnosti reagovanja? 

о Gde je granica između „bezopasnog“ kockanja, klađenja ili konzumiranja sadržaja iz digitalnog sveta i zavisnosti?

Prim. dr Diana Raketić:

Važno je naglasiti da samo učestvovanje u igrama na sreću nije isto što i zavisnost. Granica se prelazi kada osoba počne da gubi kontrolu nad učestalošću, vremenom ili novcem koji ulaže u igranje, kada kockanje dobije prednost nad porodicom, školom, poslom i drugim interesovanjima i kada se nastavlja uprkos jasnim štetnim posledicama. Tada problem više nije samo individualan: mogu se javiti ozbiljni finansijski problemi, narušeni porodični i partnerski odnosi, teškoće na poslu ili u školi, kao i anksioznost, depresivnost i drugi psihički poremećaji.

о Kakve su reakcije mladih sportista koji su prošli edukaciju u okviru kampanje „I jedan je mnogo“?

Nevena Marković SPIS:

Reakcije su zaista ohrabrujuće. Ono što smo primetili tokom radionica jeste visok nivo zainteresovanosti i informisanosti mladih, ali, možda još važnije, njihova spremnost da aktivno učestvuju, postavljaju pitanja i otvoreno razgovaraju o temama koje su deo njihove svakodnevice.

Pokazalo se i koliko je važan način na koji im se obraćamo. Ne želimo da mladima držimo pridike niti da ih plašimo, već da kroz konkretne primere, razgovor i iskustva ljudi kojima mogu da veruju pokažemo kakve posledice pojedini izbori mogu imati. U tome veliku ulogu ima i ambasador projekta Igor Rakočević, koji sa njima deli lična iskustva iz sporta i života. 

o Koliko je važno postojanje svesti da je potrebna šira društvena akcija, koja jedino može da locira opasnosti kojima su najviše mladi izloženi?

Igor Rakočević:

To je veoma važno. Glavni motiv što sam se uključio u projekat „I jedan je mnogo“ je lično verovanje da svaki uspešan sportista, kao i javne ličnosti bez izuzetka, moraju da imaju svest o društvenoj odgovornosti, a posebno prema mladima. Kod sebe sam prepoznao potencijal da pomognem novim generacijama koje potencijalno mogu da se sretnu sa nekom vrstom zavisnosti. Nešto slično, samo u daleko blažoj formi, doživeo sam lično, kada su pitanju gejming i digitalno nasilje, kao istinski izazov vremena u kome živimo. Drago mi je što sam kao ambasador ovog projekta dobio priliku da svoja iskustva podelim sa drugima i tako im pomognem.

o Koliko ovi, lični primeri i svedočanstva iz prve ruke, mogu da doprinesu podizanju svesti kod mladih o opasnostima koje im prete?

Igor Rakočević:

Veoma su dragoceni. Često pričam da sam i sam u mladosti imao period u kome sam izgubio meru u igranju jedne popularne onlajn video-igre. Dešavalo se da za računarom provedem i po sedam ili osam sati dnevno i u početku to nisam doživljavao kao ozbiljan problem. Međutim, pošto sam tada bio profesionalni sportista, vrlo brzo sam počeo sam da primećujem da mi to utiče na telo, kondiciju i kvalitet treninga, a samim tim i na karijeru. To je za mene bio jasan signal da nešto moram da promenim. Prekinuo sam sa tom navikom i tek tada sam zapravo shvatio koliko lako nešto što počne kao zabava može da preuzme previše vremena i prostora u životu. To iskustvo mi je ostalo veoma važno, jer danas mnogo bolje razumem koliko je teško nekome ko se nađe u sličnom problemu. Mislim da je ključno prepoznati trenutak kada neka aktivnost počne da utiče na zdravlje, obaveze, odnose sa ljudima ili stvari koje su nam zaista važne. 

 о Kakvi su planovi za budućnost?

Nevena Marković:

Ono što smo do sada uradili tek je početak. Naš cilj je da nastavimo da širimo projekat „I jedan je mnogo“ na nove klubove i gradove širom Srbije i da tokom prve godine realizujemo planirana 52 edukativna časa za oko 1.500 mladih sportista. Želimo da radionice dugoročno postanu stalan deo vannastavnih aktivnosti u srednjim školama i sportskim kolektivima. Nastavićemo da produbljujemo saradnju sa Specijalnom bolnicom za bolesti zavisnosti i Katarinom Jonev, uz širu promotivnu kampanju kako bi poruke o prevenciji bolesti zavisnosti i bezbednom ponašanju na internetu doprle do što većeg broja mladih i njihovih porodica.

Istovremeno, želimo da SPIS nastavi da se razvija kao odgovoran i relevantan sagovornik države, stručne javnosti i društva. Nastavićemo da prepoznajemo mogućnosti za unapređenje tržišta, upozoravamo na rizike i edukujemo. Suzbijanje crnog tržišta igara na sreću u opštem je interesu i u tom segmentu svakako ćemo dati svoj doprinos. Takođe, među prioritetima nam je dalje unapređenje standarda odgovornog priređivanja igara na sreću, kao i zaštita korisnika i maloletnika, prevencija zavisnosti i etičko oglašavanje. Nastojimo da odgovorno poslovanje i prevencija ne budu pojedinačne aktivnosti, već sastavni deo industrije.